Autizam je neurorazvojni poremećaj koji prožima sve aspekte dečijeg razvoja. Javlja se u ranom detinjstvu, zahvata sve psihičke funkcije i traje tokom celog života. Autizam predstavlja jedan od poremećaja iz autističnog spektra, pored Aspergerovog sindroma, atipičnog autizma, nespecifikovanog pervazivnog poremeaja i dezintegrativnog poremećaja u detinjstvu.

​

Karakteristike​

Autizam obuhvata trijadu poremećaja:

1. Teškoće u socijalnim interakcijama

Dete se teško upušta u socijalne interakcije ili ih ne prihvata kada ih inicira druga osoba. Kontakt pogledom može da bude kratak i sporadičan. Obično dete ima teškoće u razumevanju i korišćenju gestova kao što su pokazivanje prstom, mahanje u znak pozdrava, kao i pokazivanje predmeta drugima.

Deca sa autizmom takođe sporije uče da tumače šta drugi misle i osećaju. Suptilni socijalni znaci kao što su osmeh, mahanje ili grimasa detetu sa autizmom malo šta ili nimalo ne znače.

 

  2. Teškoće verbalne i neverbalne komunikacije

Određen procent dece sa autizmom ne razvije govor. Kod njih radimo na usvajanju nekih alternativnih oblika komunikacije. Deca koja razviju govor često progovaraju kasnije, imaju manji fond reči, imaju teškoće u održavanju razgovora i razumevanju sagovornika. Možemo primetiti ponavljanje reči, fraza ili celih rečenica koje su prethodno čuli (eholalije).  Kod onih koji razviju govor na višem nivou uočava se da ne razumeju šale, sarkazam i da sagovornika shvataju bukvalno.

 

  3. Prisustvo ponavljajućih, stereotipnih radnji i oskudan repertoar interesovanja i aktivnosti

Repetitivni pokreti mogu biti prisutni u različitom stepenu, od suptinih do ekstremno upadljivih. Mogu se javiti u vidu lepršanja rukama, hodanja na prstima, proizvođenja određenih zvukova, ljuljanja napred-nazad.. Pored pokreta telom javlja se i stereotipna upotreba predmeta, pa dete uvek koristi isti predmet na isti način; vrti točkove na autićima ili ih slaže satima na isti način sa jako burnim reakcijama ako neko pomeri igračku ili pokuša da se uključi u igru. Često pokazuju interesovanja za slova, brojeve, reklame, datume.. Promene u okruženju im teško padaju, postaju uznemireni, ponekad i agresivni.

 

Svaka od navedene kategorije obuhvata brojne simptome, a dete treba da ima simptome iz sve tri kategorije da bi dobilo dijagnozu autizma.

 

Uzroci

Ne postoji jedan uzročnik autizma. Stručnjaci navode više faktora poput genetike, biološke i imune disfunkcije organizma, spoljašnjih faktora. U poslednje vreme naučnici uspevaju da izdvoje sve više gena za koje smatraju da su u vezi sa pojavom autizma. Ono što je dokazano višedecenijskim istraživanjima jeste da ne postoji veza između autizma i vakcine.

​

Prognoza i tretman

Autizam je celoživotno stanje, a ne bolest, tako da nema leka. Postoje tretmani koji mogu da poboljšaju funkcionisanje osoba sa autizmom. Tretmani se grubo dele na bihejvioralne i razvojne. Ono što je važno je da se sa tretmanima krene što ranije, jer su istraživanja pokazala da su deca koja su uključena pre pete godine u tretmane imala značajniji i digotrajniji napredak u odnosu na decu koja su uključena kasnije. Tretman mogu da sprovode razni stručnjaci (logopedi, defektolozi, senzorni terapeuti..) u zavisnosti od teškoća koje dete ispoljava i oblasti na kojima je potrebno raditi. Tretman je intenzivan i dugotrajan.