​1. Kada dete treba da progovori?

Prva reč se u proseku javlja između 11. i 15. meseca, prihvatljivo je da se javi do 18. meseca. Nakon pojave prve reči rečnik proporcionalno raste i dete sa dve godine kreće da sklapa rečenice od 2 reči („mama daj“, „tata ide“).
 

2. Moje dete sve razume, ali ne govori, da li je to problem?
 

Razumevanje govora jeste važan korak u razvoju, ali ako dete dugo ostaje na tome bez aktivnog govora, može postojati kašnjenje u jezičkom razvoju. Svako dete se razvija svojim tempom, ali ako dete posle druge godine ne koristi reči ili kombinuje samo vrlo mali broj njih, preporučuje se da se konsultujete sa logopedom. Rano reagovanje omogućava da dete brže napreduje i lakše razvije komunikaciju.

​

3. Da li treba da ispravljam dete kada pogrešno izgovara reči?
 

Nećemo mu/joj skretati pažnju da nešto nije dobro rekla. Umesto toga samo ponovite pravilno reč koju dete kaže kako bi imalo priliku da čuje ispravan govorni model. Npr. ako dete kaže „ Vidi mama, ato.“, Vi možete da kažete „Tako je. To je auto.“
 

4. Da li je normalno da dete ne izgovara glasove R i L sa 4-5 godina?
 

Glas L se usvaja do 4. godine, a glas R do 5. Ako dete nema ove glasove do datog uzrasta smatra se da kasni i potrebno je raditi na njihovom usvajanju. Na uzrastu do 5.5 godina dete treba da izgovara pravilno sve glasove maternjeg jezika, u suprotnom je neophodno uključiti dete u logopedske tretmane.
 

5. Kada je pravi trenutak da se javim logopedu?
 

Najbolje je javiti se logopedu čim primetite odstupanja, na primer, ako dete sa 2 godine ne koristi prve reči, ako sa 3 godine ne sklapa kratke rečenice, ili ako sa 4–5 godina i dalje ne izgovara jasno većinu glasova. Pravilo je: ako roditelj ima sumnju ili oseća zabrinutost, to je već dovoljan razlog da potraži savet stručnjaka.
 

6. Koliki rečnik treba da ima dete od 1,5, 2 i 3 godine?
 

18 meseci (1,5 godina) – minimum 10 reči; u proseku bi trebalo da izgovara 50+ reči;

oko 2. godine – minimum 50 reči, u proseku dete bi trebalo da izgovara 300+ reči i da kombinuje 2 reči u frazu („mama daj“, „još vode“)
oko 3. godine – minimum 250 reči; u proseku bi dete trebalo da izgovara 1000+ reči i da kombinuje 3 reči u frazu.

Ovo su prosečne vrednosti, neka deca imaju brži, a neka sporiji tempo, ali značajnije odstupanje je signal da se javite logopedu.
 

7. Da li problemi u govoru mogu da utiču na čitanje i pisanje?
 

Da. Govor, jezik i pismenost su povezani. Dete koje ima poteškoće sa razumevanjem i izražavanjem često može kasnije imati izazove u učenju čitanja i pisanja (npr. zamenu glasova, teškoće u razumevanju pročitanog, sporije usvajanje slova). Ranim radom sa logopedom smanjuje se rizik od školskih teškoća i detetu se daje čvrsta osnova za učenje.
 

8. Da li sisanje palca ili cucla utiče na govor?
 

Dugoročno sisanje palca ili cucle može da utiče na razvoj govora. Kada dete ima nešto u ustima duži period u toku dana to ga sprečava da govori i na taj način vežba i razvija govor. Takođe, sisanje može da dovede do izmenjene anatomije usne duplje sa zubima izbačenim napred i formiranjem visokog nepca što može remetiti pravilno usvajanje određenih glasova.
 

9. Koliko brzo ćemo videti napredak kada dete krene na tretmane?
 

Svako dete je individua za sebe. Napredak zavisi od više faktora kao što su razlog dolaska, učestalost tretmana, koliko ste redovni i da li vežbate kod kuće, koliko je dete motivisano i kakvi su njegovi kapaciteti, odnos terapeuta i deteta/porodice. Najbolji način da budete sigurni da će dete napredovati jeste da dolazite redovno na tretmane i vežbate kod kuće ono što dete radi sa terapeutom na časovima.
 

10. Da li roditelji treba da rade vežbe kod kuće?
 

Da, saradnja roditelja je ključna. Logopedski tretman je najefikasniji kada se vežbe i saveti sa tretmana prenesu u svakodnevne situacije kroz igru, čitanje slikovnica, razgovor i rutinske aktivnosti. Na taj način dete brže napreduje i uči da koristi govor prirodno, u realnim okolnostima. Vežbe su obično kratke, zabavne i prilagođene detetovom uzrastu.

 

11. Da li ekrani (TV, telefon, tablet) utiču na razvoj govora?
 

Da, dugotrajna i pasivna izloženost ekranima može negativno da utiče na razvoj govora i jezika. Razlog je jednostavan, govor se najbolje razvija kroz živu interakciju: kada dete sluša, gleda u lice sagovornika, postavlja pitanja i dobija odgovore. Televizija, telefon ili tablet ne mogu da zamene taj proces. Deca koja provode mnogo vremena uz ekrane često: kasnije progovore, koriste manji rečnik, imaju kratkotrajniji raspon pažnje, slabije razvijaju socijalne veštine. Ekrani nisu „zabranjeni“, ali je važno da se koriste umereno i u prisustvu roditelja kao zajednička aktivnost, a ne zamena za razgovor i igru.

12. Da li su tretmani individualni ili grupni?
 

Tretmani u Winnie Centru su individualni. Plan rada se kreira na osnovu detaljne procene razvoja deteta i prilagođen je svakom detetu. Iz tog razloga su i tretmani individualni, kako bi rad bio što efikasniji, a napredak najveći u skladu sa detetovim kapacitetom. Takođe, imamo i grupne radionice za predškolce, koje su značajna priprema za polazak u školu.