Fonološki poremećaji kod dece predstavljaju specifične teškoće u usvajanju i primeni glasovnog sistema maternjeg jezika. Za razliku od običnih problema sa izgovorom gde dete fizički ne može da izgovori neki glas, ovde je problem u tome što dete ne razume pravila kako se ti glasovi kombinuju u reči.

​

Karakteristike

Dete, na primer, može savršeno čisto da izgovori glas "S" kada ga ponavlja za Vama, ali će u spontanom govoru reč "sat" uporno izgovarati kao "tat". Njegov mozak još uvek nije napravio jasnu razliku između ta dva glasa i ne prepoznaje da promena glasa menja i značenje same reči. Zbog toga se dešava da deca u govoru spajaju, zamenjuju ili potpuno izostavljaju glasove, što njihov govor čini prilično nerazumljivim za širu okolinu.

Često se fonološki poremećaji javljaju zajedno sa artikulacionim, što čini kliničku sliku težom. Dete tada glasove koje ume da izgovori ne koristi pravilno i na pravim mestima u rečima, a pored toga ima  glasove koje ne ume da izgovori ili izgovara nepravilno. Ovakav govor je nerazumljiv svima u detetovoj okolini.

Glavna odlika je nerazumljivost govora za širu okolinu, dok dete istovremeno deluje kao da tečno komunicira. Često se primećuje zamena teških glasova onim lakšim, izostavljanje celih slogova ili skraćivanje reči do neprepoznatljivosti. Dete može stalno pretvarati glasove koji se izgovaraju pozadi u ustima (K, G) u one koji se izgovaraju napred (T, D), pa „kapa“ postaje „tapa“. Karakteristično je i da dete ne primećuje razliku kada mu neko ukaže na grešku, jer ono u svojoj glavi „čuje“ da je reklo ispravno.

Ostali aspekti govorno-jezičkog razvoja su uredni. Dete ima očuvano razumevanje govora, širok rečnik, gramatika je u skladu sa uzrastom. Dakle, teškoće su dominantno na nivou izgovora.

​

Uzroci

Uzroci fonoloških poremećaja najčešće nisu jasno definisani. Smatra se da do njih dolazi zbog specifičnih zastoja u razvoju centralnog auditivnog procesiranja, odnosno načina na koji mozak obrađuje zvukove koje čuje. Ponekad su u podlozi česte upale uha u ranom detinjstvu. Ako dete u periodu kada se formira sluh nije jasno čulo razliku između sličnih glasova (poput P i B), mozak može usvojiti pogrešne obrasce.  Takođe, genetika može igrati ulogu, pa se ovi problemi češće javljaju kod dece u čijim porodicama je već bilo kašnjenja u razvoju govora.

​

Prognoza i tretman

Prognoza za prevazilaženje fonoloških poremećaja je izuzetno dobra, pod uslovom da se sa tretmanom krene na vreme. Ako se problem ignoriše, on može direktno uticati na kasnije učenje čitanja i pisanja, jer dete koje pogrešno čuje i klasifikuje glasove često i piše onako kako govori.

Tretman vodi logoped koji kroz igru i specijalizovane vežbe pomaže detetu da osvesti razlike među glasovima i nauči pravila njihovog spajanja. Roditelji su u ovom procesu ključni partneri, jer svakodnevnim pružanjem dobrog govornog modela i vežbanjem kroz igru kod kuće znatno ubrzavaju napredak. Najvažnije je ne ismevati dete i ne terati ga da besomučno ponavlja reči, već mu pružiti podršku i strpljenje kako bi izgradilo sigurnost u svoj govor.