.png)
Kasno progovaranje kod dece predstavlja specifičnu kliničku sliku gde dete uzrasta između 18 i 30 meseci ima uredan kognitivni razvoj i razvijene motoričke veštine, ali je njegov ekspresivni rečnik (sposobnost produkcije govora) značajno oskudniji u odnosu na vršnjake. Ukoliko dete ima 2 godine, a ima manje od 50 funkcionalnih reči ili još uvek ne spaja dve reči u jednostavne fraze, govorimo o kašnjenju u govoru.
Karakteristike
Osnovna karakteristika ove grupe dece je očuvana socijalna interakcija i adekvatna neverbalna komunikacija, poput korišćenja gestova, kontakta očima i pokaznog gesta. Dete razume okolinu i pokušava da komunicira sa njom, ali je to prvenstveno na nivou gestova.
Uzroci
Do ove pojave dolazi usled niza faktora koji mogu uključivati genetsku predispoziciju, češće upale srednjeg uha u ranom detinjstvu koje privremeno utiču na sluh, preteranu izloženost ekranima, nedovoljnu stimulaciju deteta ili jednostavno individualni tempo sazrevanja centralnog nervnog sistema.
Razlika između kašnjenja u govoru i govorno-jezičkih poremećaja
Česta preporuka roditeljima je da sačekaju do treće godine, jer se smatra da će dete to “prerasti” i da će stići vršnjake. Određen mali procenat dece stvarno deluje kao da iznenada krene da govori i nadoknadi sve, ali istraživanja pokazuju da ta deca kasnije postižu lošije rezultate u školi u odnosu na vršnjake koji nisu imali kašnjenje u govoru.
Važnija činjenica je da se kasno progovaranje u početku teško razlikuje od težih govorno-jezičkih poremećaja, pa roditelji gube dragoceno vreme čekajući da dete samo od sebe preraste kašnjenje. Kada je u pitanju kasno progovaranje dete razume govor, komunicira sa sredinom, ostale oblasti razvoja su više-manje uredne. Dete samo sporije usvaja govor, ali ono ide istim tokom kao kod dece urednog razvoja. Kada postoji poremećaj u govorno-jezičkom razvoju primećujemo da se govor razvija atipično. To znači da dete može imati teškoće sa usvajanjem određenih vrsta reči (npr. ima samo imenice, nema glagole ili ne može da usvoji zamenice i predloge), govor je agramatičan, prisutno je nerazumevanje govora, može biti narušena socijalna interakcija sa sredinom itd.
Prognoza i tretman
Ukoliko je u pitanju samo kašnjenje u govoru, takva deca odlično reaguju na tretman, brzo napreduju i uspevaju da stignu vršnjake. Međutim, ukoliko je u pitanju neki od poremećaja govorno-jezičkog razvoja, to zahteva intenzivniji i dugotrajniji tretman, a posledice mogu biti dugoročnije. Pošto često ne možemo da zaključimo u kom pravcu će ići govor deteta od 2 godine koje ne priča, od ključne je važnosti da na vreme prepoznamo kašnjenje i uključimo ga u tretman.