Pažnju definišemo kao voljno usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj, uz ignorisanje nebitnih stimulusa iz okruženja. Iz toga zaključujemo da problemi sa pažnjom predstavljaju nesposobnost usmeravanja i zadržavanja fokusa na određenom sadržaju koliko je to potrebno da bi se aktivnost završila.

​

Karakteristike

Poremećaji pažnje mogu da idu u dva pravca. U prvom slučaju dete ima teškoće da se zadrži na nekom sadržaju jer mu se fokus stalno prebacuje sa jedne stvari na drugu. Takvo dete brzo prelazi sa jednog sadržaja na drugi jer mu svaki novi impuls nudi jaču stimulaciju od prethodnog, što onemogućava dublju obradu informacija i dovodi do površnosti u učenju i komunikaciji. Dete površno obrađuje šta se dešava oko njega, sporije usvaja nova znanja, ima teškoće u komunikaciji, jer ne može da se zadrži dovoljno dugo da isprati sagovornika i odgovori, često je motorički aktivnije.

Drugi oblik poremećaja pažnje se manifestuje kao preterano zadržavanje na nekom sadržaju sa teškoćama u prebacivanju fokusa na drugi sadržaj. Dete ostaje “zarobljeno” u jednoj aktivnosti pokazujući ekstremnu otpornost na promenu strukture ili prelazak na sledeći zadatak. Dugo će se igrati nekom igračkom, ali kada pokušamo da ga nešto pitamo ili mu skrenemo pažnju na nešto drugo nećemo uspeti. Ova deca deluju kao da su “u svome svetu” i potrebno je dosta truda i ponavljanja da bismo dobili reakciju od njih. Često su motorički pasivnija, vole sedeće aktivnosti, ali ne mora da važi za svu decu.

​

Posebna kategorija je ADHD i ADD koji predstavljaju dijagnoze razvojnih poremećaja sa dominantim teškoćama u domenu pažnje i hiperaktivnosti.

Možemo posumnjati da dete ima probeme sa pažnjom ako primetimo sledeće:

• Prekidanje započetih aktivnosti pre završetka

• Često pravljenje "površnih" grešaka u radu

• Teškoće u praćenju složenijih uputstava i instrukcija

• Gubljenje pribora, odeće i ličnih stvari

• Izbegavanje zadataka koji zahtevaju duži mentalni napor

• Ostavljanje utiska da ne sluša kada mu se direktno obraćate

• Lako skretanje pažnje na nebitne zvukove ili vizuelne nadražaje

• Zaboravljanje svakodnevnih obaveza i dogovora

• Dezorganizovanost u radu i prostoru

• Često "sanjarenje" i mentalno odsutstvo

• Vrpoljenje i nemogućnost mirnog sedenja

• Upadanje drugima u reč i nemogućnost čekanja na red

• Teškoće u prebacivanju fokusa sa jedne aktivnosti na drugu

​

Uzroci

U današnje vreme je prava retkost naići na dete koje nema u nekom stepenu probleme sa pažnjom. Velikim delom na to utiče upotreba ekrana na preranom uzrastu (ne preporučuje se pre treće godine), ali i sam tempo života koji nam je nametnut. U nekim slučajevima problemi sa pažnjom su prisuti u sklopu određenih neuroloških stanja ili sindroma, a mogu biti i genetski uslovljeni.

​

Prognoza i tretman

Pažnja je ključna sposobnost za svakodnevno funkcionisanje. Gotovo da ne postoji aktivnost koju radimo u toku dana, a da ne zahteva u određenom stepenu našu pažnju. Zbog toga je važno da, ukoliko primetimo kod deteta probleme sa pažnjom, reagujemo na vreme. Tretman sprovodi defektolog kroz razne aktivnosti koje su usmerene na širenje raspona detetove pažnje i razvijanje sposobnosti zanemarivanja nebitnih stimulusa, kao i lakog i uspešnog prebacivanja pažnje na važne sadržaje.