Nerazumljiv govor kod dece: kada je vreme za akciju?

Jedan od najlepših trenutaka u roditeljstvu je kada dete konačno progovori. Te prve reči unose neopisivu radost u dom. Međutim, kako vreme prolazi, ta radost kod mnogih roditelja prerasta u frustraciju i zabrinutost. Ulazite u period u kom svakodnevno igrate ulogu „prevodioca“ sopstvenog deteta. Vi ga razumete jer ste sa njim po ceo dan, ali kada odete u park, kod bake i dede ili u vrtić, nastaje neprijatna tišina. Dete nešto uzbuđeno objašnjava, a okolina vas bledo gleda i čeka da Vi prevedete.

Često slušamo roditelje koji nam kažu: „On toliko želi da priča, usta mu se ne zatvaraju, ali ga niko osim mene ne razume.“ Želimo odmah da vam kažemo da je potpuno prirodno da se osećate iscrpljeno i zabrinuto. Frustracija je obostrana. Dete se ljuti jer ne dobija ono što traži, a Vi se osećate bespomoćno jer dajete sve od sebe da dešifrujete nerazumljive slogove. Hajde zato da prođemo kroz to šta je u razvoju govora normalno, zašto dolazi do ove pojave i kako možete pomoći svom mališanu.

Šta je razvojna norma, a šta razlog za uzbunu?

Govor se razvija postepeno i sasvim je normalno da dete u početku zvuči nerazumljivo kako vama u kući tako i manje bliskim osobama. Dečiji govorni aparat (jezik, usne, nepce, vilica) je mišić koji se tek uvežbava. Zato deca prirodno skraćuju reči, gutaju slogove ili zamenjuju teške glasove lakšim (npr. kada umesto „riba“ kažu „jiba“ ili umesto „kapa“ kažu „tapa“).

Međutim, vremenom dete vežbom usavršava kontrolu nad svojim govornim aparatom, pokreti jezika postaju sve precizniji, a govor razumljiviji. Postoje jasne smernice o tome koliki stepen razumljivosti očekujemo na određenom uzrastu, i to u komunikaciji sa potpuno nepoznatim osobama:

• Sa 2 godine: Potpuni stranci bi trebalo da razumeju oko 50% onoga što dete izgovori.

• Sa 3 godine: Razumljivost govora za širu okolinu raste na oko 75%. Dete i dalje može da greši u teškim glasovima (poput Č, Ž, Š, R, L), ali struktura reči mora biti jasna.

• Sa 4 godine i više: Govor deteta mora biti u potpunosti razumljiv svima, čak i ako postoji neispravan izgovor nekog pojedinačnog glasa.

Dakle, ako vaše trogodišnje ili četvorogodišnje dete ima bogat rečnik i sklapa duge rečenice, ali je njegov govor široj okolini i dalje nerazumljiv poput nekog stranog jezika, to nam signalizira da se razvoj ne odvija uobičajenim tokom.

Najčešći uzroci nerazumljivog govora

Kada primetimo da je govor deteta nerazumljiv, moramo se zapitati šta se krije u pozadini. Uzroci mogu biti različiti, navešćemo neke od najčešćih sa kojima se susrećemo u praksi.

1.     Nedovoljno razvijen fonemski sluh

Ovo ne znači da dete ne čuje dobro (mada sluh uvek prvo proveravamo), nego da dečiji mozak ne uočava fine razlike između sličnih glasova. Ako dete ne čuje razliku između glasova S i Š ili T i K, ono ih neće moći ni pravilno izgovoriti. Govor kod ove dece je nerazumljiv u većoj ili manjoj meri, u zavisnosti od toga koliko glasova i slogova prilikom govora mešaju.

2.     Slabost govornog aparata

Jezik i usne su mišići. Ako su ti mišići tromi ili slabi, dete ne može dovoljno brzo i precizno da promeni položaj jezika prilikom govora. Rezultat je govor koji zvuči kao da dete priča “sa žvakom u ustima”.

3.     Dugotrajna upotreba cucle ii flašice

Dugotrajno korišćenje cucle ili pijenje na flašicu stavlja jezik u pasivan položaj i gura ga napred, što direktno kvari postavku zuba i onemogućava pravilnu artikulaciju velikog broja glasova. Takođe, ukoliko dete većinski deo dana drži nešto u ustima neće imati mogućnost da govori, a govor je motorička aktivnost koja se usavršava vežbanjem.

4.     Prebrz tempo govora

Kod neke dece dolazi do naglog porasta fonda reči koji biva ispraćen brzim misaonim tokom, pa njihovi govorni organi jednostavno ne mogu da isprate taj tempo. Oni bukvalno “gutaju” cele slogove i delove reči u žurbi da kažu sve odjednom.

5.     Uticaj ekrana

Prekomerno gledanje crtaća, posebno na stranim jezicima, pruža detetu pasivan audio-vizuelni stimulus. Dete usvaja melodiju govora, ali ne i precizne pokrete usana i jezika koji su potrebni za naš jezik. Pored toga često izostaje razumevanje naučenog i znanje u kojim situacijama da primeni učene reči.

Praktični saveti: Šta možete raditi kod kuće?

Neka od gore navedenih stanja nije moguće da rešite kod kuće, kao što je izmenjena anatomija usne duplje zbog preduge upotrebe cucle ili izmenjen fonemski sluh deteta. U takvim slučajevima je najbolje obratiti se stručnjaku. Međutim, nekada je dovoljno da promenite neke stvari kod kuće i pružite detetu pravi podsticaj da bi ono napredovalo.

Za početak, ojačajte mišiće govornog aparata kroz igru. Neka dete pije gusti sok ili jogurt na slamčicu (to zahteva ozbiljan rad mišića usana i obraza). Igrajte se imitiranja životinja: poližite usne kao maca koja je popila mleko, šaljite „vazdušne poljupce“, duvajte balončiće od sapunice, maslačak ili papiriće po stolu. Sve ove jednostavne igre zapravo su bazične vežbe za jačanje mišića govornog aparata.

Zatim, budite dobar govorni model, ali bez pritiska. Kada dete kaže nešto nerazumljivo, na primer: „Mama, vidi tapa!“, nemojte ga ispravljati rečima: „Ne kaže se tapa, nego kapa, ponovi za mnom“. To stvara otpor kod deteta. Umesto toga, samo ponovite ispravno sa blagim naglaskom na kritični glas: „Da, to je velika kapa!“. Na taj način dete čuje ispravan model, a ne oseća se neuspešno.

Takođe, usporite sopstveni govor. Deca nas imitiraju. Ako Vi pričate brzo, i dete će pokušati da vas isprati, što dovodi do nerazumljivosti njegovog govora. Govorite jasno, razgovetno i pravite pauze između rečenica kako bi dete imalo vremena da obradi strukturu reči.

Kada je vreme da se obratite logopedu?

Strategija „sačekajmo da poraste“ nije dobra opcija. Nerazumljiv govor direktno utiče na detetovo samopouzdanje, može izazvati stidljivost, povlačenje iz društva ili, sa druge strane, agresivno ponašanje i bes, jer ga niko ne razume.

Stručnu pomoć logopeda treba potražiti ako:

1. Dete sa 3 godine i dalje većinski komunicira gestom ili je njegov govor nerazumljiv većini ljudi van uže porodice.

2. Dete skraćuje reči tako što dosledno izbacuje prve ili/I zadnje slogove (npr. umesto „banana“ kaže  „nana“).

3. Primetite da dete ima problem sa gutanjem, žvakanjem čvrste hrane ili konstantno drži otvorena usta kroz koja curi pljuvačka (što ukazuje na slab tonus mišića).

4. Dete pokazuje frustraciju, ljuti se ili odustaje od komunikacije kada ga ne razumete iz prve.

Uvek imajte na umu da su intervencije na mlađem uzrastu brže i uspešnije zbog nečega što se zove plasticitet mozga. To je sposobnost mozga da se prilagođava i brzo usvaja nove stvari, a najizraženija je na ranom uzrastu dok se kasnije smanjuje.

Verujemo da dok čitate ovo jasno možete da osetite da li Vaše dete spada u kategoriju dece koja imaju nerazumljiv govor, tako da ukoliko imate neke sumnje ili pitanja naš tim je tu za vas.